Мања слова Већа слова РСС

Закон о слободи вјероисповијести

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

СТРУЦНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ ЛИЦА СА СТЕЦЕНИМ ВИСОКИМ ОБРАЗОВАЊЕМ

ИЈЗЦГ

>

Новогодишњи интервју министра Храповића за Независни дневник "Вијести"

Новогодишњи интервју министра Храповића за Независни дневник "Вијести"
Датум објаве: 03.01.2019 15:01 | Аутор: Министарство здравља

Испис Штампај страницу


Министар здравља Кенан Храповиц тврди да би, без задршке, пријавио колегу из Владе, службеника из ресора којим руководи, али и љекара ако би знао да узима или тражи мито. Каже и да се лијеци у црногорским установама, јер вјерује црногорском здравственом систему. Поруцује и да це ресор здравља наци нацин да стимулише црногорске љекаре, уколико не буде могуце повецање њихових зарада у 2019.
Први пут од 2010, за 2019. наредну годину, одобрен је буџет за здравство пројектован на основу реалних потреба и на нивоу стварне потрошње из 2018.За 2019.добили смо 32 милиона еура више у односу на прошлогодишњи износ, када је опредијељено 205,3 милиона еура.
На овај нацин Влада наставља да још снажније инвестира у здравствени систем. Цијеним да је износ буџета за наредну годину својеврсна валоризација рада цјелокупног здравственог система у протекле двије године и свакако показатељ повјерења Владе у запоцете и будуце реформске процесе у здравству.
Не смијемо заборавити да говоримо о најкомплекснијем и најзахтјевнијем систему једне државе, те да га је као таквог тешко реформисати и контролисати, а још теже смјестити у финансијске оквире. Вјерујем да цемо уз напор свих актера унутар система са опредијељеним средствима обезби једити одржив и ефикасан здравствени систем за постојеци ниво услуга. Такоðе, ја волим да кажем да се новац у здравству не троши вец инвестира, а здравље је ресурс који нема цијену.

* Какве су могуцности за повецање зарада запосленима у здравству? Уколико зараде током 2019. не могу бити драстицно повецане, да ли размишљате о евентуалном систему стимулисања здравствених радника, првенствено љекара, на неки други нацин?

Познато Вам је да су на снази мјере фискалне консолидације на нивоу државе. Сви дијелимо судбину ових мјера, сви системи, па и ресор здравства, морају да поднесу терет ограницених буџетских средстава.
Ипак, као што смо то цинили у претходне двије године, и у наредном периоду, наставицемо да улажемо у побољшање стандарда запослених у здравственом систему кроз рјешавање стамбених питања, побољшање услова радног амбијента, додјелу специјализација и супспецијализација и континуирану медицинску едукацију.
Предвиðен је и нови систем награðивања здравствених радника и сарадника који посједују експертска знања, као и оних којих постижу изузетне резултате у раду и знацајно доприносе унапреðењу здравствене заштите. Ово це бити регулисано правилником о награðивању Ција је израда у току и који це врло брзо бити и у примјени. Поред наведеног, наредне године цемо уредити и питање професионалне одговорности љекара осигурање од љекарске грешке које би требало да обезби једи сигурност и пружи заштиту здравственим радницима приликом обављања љекарске професије.
Ипак, убијеðен сам да це Влада Црне Горе у наредном периоду, у складу са економским могуцностима наци нацин да се повецају зараде запосленима у здравству.

* Цесто се говори о одласку љекара из Црне Горе. Шта Министарство може уцинити како би остајали?

Иако је број од око 100 љекара који су отишли из јавног здравства, а којим се стално манипулише, а истински је, у периоду од 2014. до 2018, свега 53 љекара истински је напустило црногорски здравствени систем. Од знацаја је и то да је у наше здравство ушло 128 љекара из земаља региона, који Црну Гору препознају као повољно окружење за професионални напредак.
Појава миграција љекара из црногорског здравственог система, без обзира на то што није цеста, намеце потребу пажљивог працења, имајуци у виду цињеницу да у цитавој Европи постоји недостатак љекара.
Најдрастицнији је свакако румунски сценарио када је ову земљу у периоду од 2007. до 2013. године напустило 14.000 љекара. За њихово школовање је Румунија утрошила више од 3,5 милијарде еура, а доведена је у ситуацију да 2012. године има свега два љекара на 1.000 становника. И најнапреднији здравствени системи, какав је холандски, имају проблем у функционисању због недостатка љекара. Према подацима Свјетске здравствене организације, Холандија це до 2025. године имати свега три цетвртине потребних љекара у систему.
У Црној Гори, напротив, број љекара на 1.000 становника расте. Убрзано се приближавамо европском просјеку од 3,4 љекара на 1.000 становника, захваљујуци прије свега цињеници да је у јавне здравствене установе примљено више од 350 љекара у посљедње цетири године. Персонализована брига о њиховом струцном усавршавању, условима рада, рјешавању стамбеног питања под повлашценим условима, може довести до тога да црногорски здравствени систем постане трајна дестинација љекара у које је држава пуно уложила: од бесплатних студија медицинског факултета, до специјалистицких и ужих специјалистицких студија.
Уцестала појава је да напуштање здравстевног система појединих љекара буде пропрацено сензационалистицким текстовима на насловним странама. Према мом мишљењу, то не одражава искрену забринутост. Напротив, може представљати подстрек за одлазак. Позната је цињеница да постоје обуцени и добро плацени регрутери,који у транзиционим земљама са оскудним ресурсима у здравству вребају прилику да креирају атмосферу незадовољства,прије свега меðу младим љекарима, охрабрујуци их да своју каријеру наставе у другим земљама. У томе нема ницег што лици на родољубље и патриотизам, вец на лицну корист појединца са далекосежним посљедицама на одрживост здравственог система. Подржавамо искрена настојања свих који имају потребу да унаприједе и оцувају достојанство љекара и осталих здравствених радника и сарадника.

* Да ли подржавате иницијативу Синдиката доктора медицине за осигурање од љекарске грешке?

Министарство здравља подржава активности синдикалних организацја и струковних удружења које могу допринијети унапреðењу здравствене заштите наших граðана и квалитетнијег и сигурнијег рада медицинских радника. Никада нисмо добили званицну иницијативу Синдиката доктора медицине. Меðутим, Министарство здравља спровело је низ активности у циљу уреðивања ове области на системски нацин у преговорима са здравственим установама и осигурајавуцим куцама.
На конференцији поводом представљања резултата рада здравственог ресора у протекле двије године, најавили смо који це пројекти бити у фокусу нашег рада у наредном периоду. Вјерујем да цемо ускоро нашим љекарима моци да понудимо системску и организовану заштиту од љекарске грешке.

* Годинама се говори о изградњи клиника за инфектологију и психијатрију. Да ли ће ови пројекти бити запоцети током године и из којих средстава ће бити финансирани? Гдје ће бити смјештене зграде ових двију клиника?

Процедура изградње објекта Клинике за инфективне болести и Клинике за дерматовенерологију поциње наредне године. Вриједност изградње и опремања објекта износи 8,3 милиона еура и дијелом це се финансирати из грант средстава Програма ИПА 2018, у износу од 4,5 милиона, а дијелом из буџетских средстава. Министарство је било изузетно ангажовано у преговорима са Европском комисијом и указивали смо на знацај изградње ових двију клиника. У току је превоðење техницке документације, а вец поцетком наредне године цемо кренути у припрему тендерског документа. Објекат је планиран урбанистицким планом Клиницког центра и посједује све неопходне дозволе.
Када је ријец о Клиници за ментално здравље, имамо позитивне сигнале од меðународних институција, тако да вјерујем да цемо лијепе вијести, када је у питању изградња овог објекта, моци да саопштимо током наредне године. Процијењена вриједност изградње и опремања износи 4,7 милиона еура. Завршен је главни пројекат и одраðена његова ревизија, тако да је и он спреман за реализацију. Издвојио бих и изградњу савременог објекта Ургентног центра Клиницког центра. Средства за израду пројектне документације су обезбијеðена у капиталном буџету за 2019.

* У фебруару ће бити објављени нови резултати Европског здравственог потрошацког индекса (ЕЦХИ). Црна Гора је прошле године имала највећи скок на индексу, са 34. на 25. мјесто. Шта оцекујете од новог рангирања?

Црна Гора је у 2017. години проглашена државом која је направила највеци скок на Европском потрошацком здравственом индексу са 34. мјеста смо се попели на 25. мјесто. То је велики успјех за црногорски здравствени систем. Да би резултати били видљиви и подложни објективној процјени, цитаве године смо марљиво радили и уцинак презентовали ЕЦХИ. При презентацији података стрпљиво смо слушали критике и трудили се да пропусте исправљамо. Ове године смо фокус ставили на области у којима претходних година нисмо оцјењивани, није било доступних података, или су остварени резултати били испод европских норми. Надамо се да цемо црногорску јавност обрадовати даљим напретком на листи, али бисмо били задовољни и задржавањем постојеце позиције с обзиром на јаку конкуренцију европских здравствених система.

* Влада мишљење да се функционери и људи бољег имовног стања не лијеце у Црној Гори, јер наводно не вјерују нашем здравственом систему. Имате ли таква сазнања и какво је Ваше мишљење о томе? Да ли се Ви лијеците у Црној Гори и имате ли изабраног љекара?

Поступак за упуцивање пацијената на лијецење у иностранство отпоциње давањем предлога љекара специјалисте који се суоци са цињеницом да је исцрпио све дијагностицке и терапијске могуцности које му стоје на располагању у Црној Гори и здравственим установама у Србији, са којима Фонд за здравствено осигурање има закљуцен уговор о пружању здравствених услуга. Тада се пацијент упуцује на конзилијум специјалиста Клиницког центра, који доноси мишљење о упуцивању пацијената на лијецење у иностранству које постаје правоснажно након што га потврди Комисија за упуцивање на лијецење у иностранству Фонда за здравствено осигурање. На лијецење у иностранство одлазе само пацијенти којима је то заиста потребно, без обзира да ли су сиромашни или богати, политицари из позиције или опозиције, граðани који су обољели од озбиљних болести. У прилог томе говори цињеница да је у току 2018, ради дијагностике и лијецења, у иностранство упуцено 3.237 пацијената, за шта је утрошено 5,7 милиона еура. И на овај нацин држава исказује одговоран однос према здрављу својих граðана у ситуацији када постоји потреба да за одреðене дијагностицке процедуре или лијецење треба издвојити знацајна средства.
Лицно, све здравствене проблеме са којима се суоцавам препуштам рјешавању љекарима црногорског здравственог система. У ситуацији када се разболим, користим услуге Завода за хитну медицинску помоц, Дома здравља Подгорица, као и специјалиста Клиницког центра. Сматрам да су наши Ијекари пуни знања, професионални, посвецени сопственом позиву. Наравно да имам свог изабраног љекара.

* Да ли ћете подржати измјену правила о додјели специјализација, с обзиром на посљедња дешавања у вези с тим питањем, када је КЦ давао одобрење за више кандидата, разлицитих капацитета и бодова, на једно мјесто за специјализацију?

Досљедна примјена Правилника о додјели специјализација ствара услове да они доктори медицине који су у току студија остварили најбоље резултате могу да изаберу оно што сматрају да им најбоље ,,лежи". Дакле, ствар је у досљедној примјени Правилника, а не његовим измјенама. Наравно, увијек постоји могуцност да дио правила буде прецизније дефинисан, да се остави што мање простора за слободне интерпретације доносиоца одлука у здравственим установама, те смо у том смислу отворени за сугестије. У том смислу треба реци да се нису само у Клиницком центру догаðали пропусти када су специјализације у питању. Примјецује се да и у другим здравственим установама, рецимо, специјализацију добија трецепласирани кандидат, на коју одлуку се првопласирани није жалио, а онда он, на накнадном конкурсу, добија специјализацију. Тако се договорно, специјализација додијели кандидату са слабијим референцама, а кандидат са најбољим референцама остварује специјализацију сљедеци пут. То су појаве које треба сузбијати и на њих указивати. Министарство здравља, као другостепени орган у поступању, у неколико наврата је разматрало приговоре љекара на одлуке здравствених установа које додјељују специјализације, које су углавном биле основане. На одлуке Министарства здравља нико од странака у поступку се није жалио суду.

* Истраживање Синдиката доктора медицине о ставовима љекара када је у питању корупција изазвало је буру у јавности. Показало је, измеðу осталог, да Ијекари наводно не би пријавили колегу који прима или тражи мито, јер нема повјерења у надлежне институције. Да ли бисте Ви пријавили колегу из Владе, односно сарадника из Министарства здравља или, у крајњем љекара, ако бисте сазнали да прима или тражи мито?

У свакој од наведених ситуација без задршке бих пријавио корупцију.
Сва истраживања која се тицу корупције у здравству су заправо перцепција корпуције и не одражавају стварно стање.
У прилог томе стоји и цињеница да за двије године нисмо добили ниједну пријаву за корупцију. Уколико би се то заиста десило, такве ствари би одмах биле прослијеðене надлежним институцијама и вјерујем да би на тај нацин скинули љагу са љекарске професије коју оптерецује овакав приступ јавности. У црногорском здравственом систему раде посвецени медицински професионалци и управо је њихова заслуга врацање повјерења у здравство, што нам је показало и последње ЦЕДЕМ-ово истраживање, које је здравство смјестило у сами врх институција којима граðани вјерују. И Истраживање Института Алтернатива, такоðе скоро презентовано, показало је да здравство заузима високо друго мјесто по повјерењу, што рецимо, није слуцај ни у државама региона, као ни у земљама које имају много развијеније здравствене системе и издвајају више новца за здравство по глави становника.
Вјерујем да цемо заједницким радом на даљем унапреðењу повјерења у односу пацијент љекар остварити позитиван помак и перцепцију корупције свести на минималан ниво. 30 одсто прегледа је више у систему од увоðења сервиса "потврди/откажи". "Припадници старије популације нису ти који не долазе на заказане прегледе, они су по неписаном правилу, а како показује искуство и подаци,најревноснији у контроли свог здравственог стања. Сервис се показао ефикасним и створио простор за заказивање додатних 30 одсто прегледа у систему", каже министар.