Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

СТРУЦНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ ЛИЦА СА СТЕЦЕНИМ ВИСОКИМ ОБРАЗОВАЊЕМ

ИЈЗЦГ

>

Интервју министра Шегрта дневном листу „Побједа“ на тему положаја здравствених радника у Црној Гори

Датум објаве: 04.09.2015 10:45 | Аутор: Министарство здравља / Служба за односе с јавношћу

Испис Штампај страницу


Како оцјењујете положај здравствених радника у Црној Гори?
У фокусу Министарства здравља, као што сам раније рекао, свакако је подизање квалитета живота запослених у здравственом систему. Поновићу своју ранију изјаву да је то најтежи и најодговорнији посао, али и најхуманији. Посебно тежак посао, за врло скромна финансијску надокнаду, има средњи медицински кадар. Не спорим и сматрам да су изузетно ниска примања свих здравствених радника, па и љекара, па и оних најквалитетнијих. Али, свјесни смо да сви заједно, на нивоу економског потенцијала државе, дијелимо судбину тренутне економске ситуације са свим осталним државним системима, као што су школство, судство, државна управа, полиција и други.

Раније сте најавили да је "подизање квалитета живота запослених у здравству у фокусу Министарства здравља, те да је посао здравства најтежи посао који људи могу да раде, али уједно и да је најнеплаћенији". Да ли у Министарству здравља планирате повећење зарада љекара обзиром да је јулска плата била умањена изабраним докторима?
Настојање Министарства здравља, а то је и владина политика, да се кроз структурне реформе, спроводе активности на унапређењу квалитета здравствене заштите, али да се бољом организацијом рада, планирањем и рационалном потрошњом и расподјелом средстава, стварају финансијске уштеде у систему, које би се реинвестирале у развој технологије, али и за побољшање материјалног статуса запослених. Сви ми у здравственом систему морамо бити свјесни да својим неодговорним радом и понашањем сами трошимо своју финансијску кесу, кроз неоправдана боловања, енормну потрошњу љекова и упућивање на лијечење ван црногорског здравственог система. Буџет је један и од њега зависи прерасподјела средстава. Онолико колико будемо способни да сами квалитетно завршимо свој посао више пара ће остати за унапређење материјалног положаја запослених. Других извора нити чаробног штапића по том основу нема.

Предсједник Љекарске коморе др Ђоко Јочић казао је да је реконструкција и савремено опремање здравствених институција промашена инвестиција, ако то не прати одговарајуће стручно усавршавање, а за које према његовим ријечима фали новца. Ваш коментар.
Не бих коментарисао изјаву предсједника Љекарске коморе, то је његов став. Само бих истакао да новом здравственом политиком, коју промовишемо заједно са новим руководство у Клиничком центром Црне Горе, показало се да и стручни потенцијал који тренутно посједује здравствени систем, може пуно организованије, ефикасније и квалитетније и по обиму неуопредиво више да ради, него што је то до сада било. Нови директор Клиничког центра успио је да организује да се за два и по мјесеца прегледа 5 000 пацијената и да листа чекања са преко 6 000 падне на 2 100 пацијената, од чега хиљаду чека за контролни преглед на Очној клиници. Значи, права листа чекања у Клиничком центру сада је испод хиљаду. Такође, у Клиничком центру више не постоје листе чекања за оперативне захвате на бројним клиникама. Дакле, када говоримо о кадровским капацитетима, они су на завидном нивоу, али неадекватна организација и самим тим неефикасност, посљедица су стварања листи чекања. Са финансијског аспекта, надокнаде запосленима за допунски рад у протеклих два и по мјесеца државу су коштале око 45 000 еура у бруто износу, а да су ти пацијенти здравствену услугу оставарили по устаљеној процедури од раније, у приватним здравственим установама у Црној Гори или у установама ван Црне Горе, тај трошак би био око 2 милиона еура, по показатељима из Фонда за здравство. То је највећа потврда да квалитет и квалитетан рад су највећа уштеда у здравству.
Истина је да напретка у здравству нема без знања и стручних људи и зато је у структурним реформама један од приоритета перманентна едукација, на свим нивоима здравствене заштите. У здравству нема промашених инвестиција, јер љекар мора да има адекватне услове за рад, а зато је потребан и простор и опрема, али све то не вриједи ништа без љекарске памети. Здравствени систем се нашао управо на овом нивоу, јер деценијама уназад није постојао систем континуиране едукације у здравству. Ако се знање и стручност не одржавају на потребном нивоу, онда су све друге инвестиције узалудне.

Да ли је тачно да је због ниских примања тешко задржати квалитетан здравствени кадар, али и мотивисати за рад, обзиром да афирмисани доктори напуштају чак и челна мјеста у клиникама и одлазе у приватни сектор и друге институције гдје се више цијени њихов рад?
Немам утисак да здравствени радници напуштају јавни здравствени систем, што потврђује управо ефикасно и квалитетно рјешавање листи чекања у Клиничком центру, за шта је ангажован искључиво сопствени кадар, преко 170 запослених, кроз допуснки рад. Сигурност и потенцијал државног здравственог система, велики је стабилизатор и ослонац свим врхунским љекарима и здравственим радницима. Политика Министарства здравља, што је и законом дефинисано, је да се људи који дају посебан допринос у обиму и квалитету посла да се и посебно награђују.