Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

СТРУЦНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ ЛИЦА СА СТЕЦЕНИМ ВИСОКИМ ОБРАЗОВАЊЕМ

ИЈЗЦГ

>

Интервју министра здравља проф.др Будимира Шегрта дневном листу "Дан"

Датум објаве: 27.08.2015 10:20 | Аутор: Министарство здравља / Служба за односе с јавношћу

Испис Штампај страницу


Које промјене ћете направити у кадровској политици у сектору здравства? Шта ће се све мијењати и зашто? Да ли сте задовољни радом директора болница и домова здравља? Планирате ли смјене у скоријем периоду?

Министарство здравља не пројектује активности тако да приоритено подразумијевају кадровске промјене, већ смо донијели план активности, сходно задацима утврђеним документом „Структурне реформе у здравственом систему са Акционим планом за њихову реализацију 2015-2017. године“. Будући да су јавне здравствене установе главни носиоци реформи, директори у здравственим установама којима руководе добили су конкретне задатке,  реализују их спроводећи мјере предвиђење Акционим планом и одговорни су за њихову реализацију. У том смислу не очекујем било какве проблеме, јер је кооперативност свих у систему адекватна.

Почетак мог мандата поклопио се јавним исказивањем нечијег личног односа према проблемима у здравству, тако да ни на те промјене ја, као министар, нити Министартсво здравља, нисмо утицали, нити инсистирали, јер су оставке биле лични чин.

 

У којим установама сте уочили највише проблема и који проблеми су у питању?

Укупно систем, иако је постојала добра кооперативност и сарадња са директорима здравствених установа, није био осмишљен на прави начин. У свему томе не видим много личних пропуста, већ су узрок биле системске грешке. Највиши проблем је био у институцијама које креирају и осмишљавају систем, а то су Министарство здравља, Фонд за здравствено осигурање, Институт за јавно здравље и  Агенција за љекове и медицинска средства, а не у институцијама које спроводе ту политику. Здравствени систем треба уредити и организовати тако да пацијент добије квалитетнију услугу. У том смислу, Влада је донијела нове пројекције, кроз документ  „Структурне реформе у здравственом систему са Акционим планом за њихову реализацију 2015-2017. године“ и  сада је задатак свих у систему да се то реализује. У циљу бољег функцинисања и координације на свим нивоима здравствене заштите, планира се континуирана едукација медицинског кадра, а интензивно се ради на смањењу болничког постељног фонда, непотребног упућивања пацијената на терцијарни ниво здравствене заштите и у институције ван државног здравственог система, као и на смањењу потрошње љекова, а све у циљу рационализације трошкова и уштеде финансијских средстава.

Постоје ли планови за приватизацију болница и домова здравља или евентуално склапање приватно јавних партнерстава?

Укупна политика Владе апсолутно подржава приватно - јавно партнерство и у том смислу систем је потпуно отворен, уколико постоји заинтересованост инвеститора, јер није довољна само наша воља, него мора постојати партнер који има знање и средства која хоће да уложи. За сада се не размишља о приватизацији појединих здравствених установа.

 

Како коментаришете чињеницу да се многи државни функционери, који заузимају високе позиције у власти, лијече у иностранству, док народ може само да рачуна на болнице и КЦЦГ на чији рад редовно имамо примједбе?


У здравственом систему Црне Горе сви пацијенти су исти, без обзира на посао који обављају и зависно од природе болести од које болују, сви имају идентична права и добијају сходно томе, адекватну здравствену услугу.

 

Које радиклане резове планирате у наредном периоду, у смислу да ће се њихова реализациај инстант осјетити у друштву?


Инстант потеза у здравству нема. То је озбиљан посао, јер се ради о здрављу људи и све што се ради и планира мора бити смишљено и на дуге стазе. Оно што се сигурно осјетило јесу драстично промјене на боље у Клиничком центру Црне Горе, јер су значајно смањене, а у неким сегментима и укинуте листе чекања, а здравствена заштита је доступнија и ефикаснија. Није нам намјера да постижемо добра „пролазна времена“ у брзини, већ да темељним и планираним активностима, добијемо јасне индикаторе да се повећава квалитет здравствених услуга у свим здравственим установама.

 

Шта се дешава са трансплатационим програмом, можемо ли очекивати његово унапређење и нове процедуре?

 

Када је трансплантациони програм у питању, имамо велики проблем јер држава Црна Гора до сада није није на прави начин дефинисала и усвојила Закон о пресађивању људских органа у сврху лијечења. То је највећа баријера квалитетнијем и обимнијем послу кад је у питању трансплантациони програм.